Nikada nemam nostalgiju za sobom.
Ja sam samo trenutak koji prepoznaje svoj pad.
Ja sam reč koja ne izražava
ni biće ni stvar.
Zaboravio sam da sam izgubio uspomene,
kamenčiće na jednom bednom puteljku.
Treba li da aplaudiram onome što me briše:
vetru, snegu,
želji da ne budem ništa?
Kakav se to fosil kreće
mojim plućima?
Odlučio sam se na autopsiju ništavila.
Dovoljno mi je da budem neodređen
da bih zaslužio
najčistiju odsutnost.
(Alen Boske 1919-1998, franc.pesnik)
No comments:
Post a Comment